Bugarska iskustva sa Larom

Bugraski naučnici iz Instituta za voćarstvo u Plovdivu, u periodu 2003.-2010. g. su se bavili istraživanjem prilagodljivosti novih rodnijih i kvalitetnijih sorti oraha na klimatske uslove južne Bugarske. Eksperiment je uključivao i francusku lateralnu sortu Pieral Lara, koja poslednih godina doživljava veliku ekspanziju u Evropi. Popularnost ova sorta duguje dosta kasnom početku vegetacije pogodnom za evropsku klimu sa čestim kasnim prolećnim mrazevima, lateralnom tipu rodnosti koji omogućava intenzivnu špalirsku sadnju gustine do 320 sadnica/ha, dok produktivnost i kvalitet ploda ne ustupaju popularnoj američkoj sorti Čendler.

Cilj istraživanja su bili: rast, prinos, kvalitet ploda, sadržaj ulja u jezgru, osetljivost na kasne prolećne mrazeve, osetljivost na sivu pegavost ili antraknozu (Gnomonia leptostyla) i crnu pegaovst oraha (Xanthomonas arboricola pv. juglandis).

Eksperimentalni zasad je podignut u proleće 2003. na teritoriji Instituta za voćarstvo u Plovdivu. U istraživanju su prezentovani rezultati za period 2008.-2010. godine, tj. za stabla stara 6-8 vegetacija nakon osnivanja zasada. Najrasprostranjenije bugarske sorte Šejnovo (terminalnog tipa) i Izvor 10 (lateralnog tipa) su korišćene kao kontrolne. Sadnice sve tri sorte, koje su korišćene u eksperimentu, su kalemljene na podlozi domaćeg oraha (Juglans regia L.).

Nakon 8. vegetacije, stabla sorti Lara i Šejnovo su imala prilično sličnu zapreminu krošnje, 24.5 m3 i 18.8 m3. S druge strane, Izvor 10 je imao skromniju zapreminu krošnje od 9.1 m3.

Fenološka izučavanja tokom ove dve godine su pokazala da početak vegetacije i cvetanja kod sorte Lara počinje 15-20 dana kasnije Šejnova i 25 dana kasnije nego kod Izvora 10. Period preklapanja cvetanja muških i ženskih pupoljaka kod sorte Lara iznosi čak 9-11 dana, čime se potvrđuje da je ova sorta pretežno samooplodna.

Početak vegetacije i cvetanja kod sorte Lara su kasniji u poređenju sa kontrolnim bugarskim sortama. Zbog toga, kod Lare nisu zabeležene štete od kasnih prolećnih mrazeva. Pad temperature do nivoa -4,4°C, zabeležen 27. marta 2008. godine, pružio je priliku da se prouči otpornost sorte Lara na kasne prolećne mrazeve. Kod stabala sorte Šejnovo je zabeleženo 41% pupoljaka oštećenih mrazom, dok kod Lare nisu primećene nikakve štete od mraza. U momentu pada temperature vegetacija Šejnova se nalazila u fenološkoj fazi Df (diferencijacija lista), dok je vegetacija kod Lare još uvek nalazila u fazi Af (zimsko mirovanje) čime su stabla ove sorte izbegla oštećenja od mraza.

Prosečna težina ploda kod Lare je bila 13,4 g, što je nešto više od 12,5 g izmerenih kod Šejnova, ali dosta više od 10.6 g prosečne težine ploda Izvora 10. Prosečan randman: Lara - 44.5%, Šejnovo - 54.5%, Izvor 10 - 53.5%. Prinos po stablu u 2009. i 2010. je u proseku bio: Lara - 18.4 kg, Šejnovo - 12.5 kg, Izvor 10 – 20.4 kg, ali nešto sitnijeg poda.

Period sazrevanja i berbe je različit kod ove tri sorte. Izvor 10 sazreva u srednje ranoj sezoni, 6.-15. septembra. Šejnovo sazreva u srednje kasnoj sezoni, 16.-25. septembra, dok Lara sazreva u kasnijoj sezoni, s kraja setembra i prvoj dekadi oktobra. Poređenja radi, sorta Čendler sazreva oko 2 nedelje posle Lare i berba često pada u period jesenjih kiša, što iziskuje da se plod Čendlera sakuplja svakodnevno kako ne bi tamneo.

Lara se pokazala manje osetljivom na antraknozu (Gnomonia leptostyla) od sorti Šejnovo i Izvor 10. Sve tri sorte su pokazale nisku osetljivost na crnu pegavosti oraha (Xanthomonas arboricola pv. juglandis) i nije primećena velika razlika u stepenu otpornosti na zarazu.

Zaključak istraživanja je da se sorta Pieral Lara preporučuje i kao ekonomski isplativa i kao biološki prilagodljiva uslovima zemljišta i lokalne klime u Bugarskoj, što je čini izuzetno atraktivnom za lokalne voćare.

(c) Klikom možete otvoriti link na originalni tekst istraživanja