Berba i čuvanje oraha

Berba oraha sorti kraće vegetacije počinje već krajem septembra, a sorti duže i kasnije vegetacije sredinom oktobra. Znaćete da je orah sazreo za berbu kada primetite da:

• puca zelena klapina

• plod počinje da pada na zemlju

• ljuska je tvrda

• membrana između polovina jezgra je tamna

• kožica jezgra je zlatno-braon boje

 

Orah ne treba tresti i skupljati pre pune zrelosti, kada je zelena klapina zatvorena. Jezgro takvih plodova postaje suvo i smežurano. Od momenta kada zreli plodovi krenu da ispadaju, treba ih skupljati 5-6 puta na svakih 2-3 dana ili svakodnevno, ako je vreme kišovito. Nakon 2 nedelje od početka berbe se otresu preostali plodovi, jer ako ostaju duže na drvetu postaju podložni gljivičnim oboljenima i neupotrebljivi za ishranu. Plod se nakon skupljanja obrađuje u toku 24 časa, jer kada stoji na gomili brzo gubi kvalitet i svetlu boju jezgra, a počinje proces razvoja otrovnih buđi - aflatoksina. Proces prerada ploda podrazumeva:

• skidanje zelene klapine koja se zadržla na delu plodova

• pranje vodom, kako kora i jezgro ne bi dalje tamneli

• ručno odvajanje loših, otvorenih i zaraženih plodova

• sušenje u sušarama na temperaturi do 41°C sa strujanjem toplog vazduha - do 8% vlažnosti

• kalibraciju po veličini, zbog postizanja maksimalne cene

• pakovanje ploda u ljusci u vreće

• čuvanje u prostoru sa niskom temperaturom, vlažnošću i bez svetlosti

• eventualno krckanje ili prodaju ploda u ljusci.

 

Važno je da unapred znamo da li orah plasiramo na pijaci, gde nema nikakve kontrole kvaliteta i opsanosti po ljudsko zdravlje, ili ga spremamo za izvoz i prodajemo marketima. Razlika u ceni oraha u prvoj klasi, i onog koji nije na pravilan način obrađen i uskladišten, može da bude i 3-4 puta. Prema tome, ne treba se čuditi zašto domaći orah ili onaj iz poreklom zemalja “trećeg sveta” ne dostiže visoku cenu ili zašto Srbija uvozi orah koji se prodaje u domaćim supermarketima.

 

Brzo sušenje u sušari obezbeđuje da jezgro oraha ostane svetlo i u prvoj klasi. Ako se orah suši na promaji, jezgro tamni i eventualno može da dođe do pojave buđi. Takav orah se prodaje po najnižoj ceni i uglvnom na pijacama ili tržištima Turske, Bliskog Istoka i IstočneEvrope, koja kupuju jeftin i nekvalitetan orah. Orah na početku sezone skupljanja sadrži oko 30-35% vlage i suši se oko 30 sati, dok pri kraju sezone skupljanja sadrži oko 20% vlage i suši se oko 10-15 sati. Tokom sušenja orah gubi 15-30% težine, što na primer, nesavesni prodavci sadnica koriste pri ubeđivanju klijenata u nerealn prinos sorte Chandler. Kao takav, sa 8% vlažnosti, u kontrolisanim uslovima može da se čuva 12-24 meseci, u prvoj klasi. U nekim zemljama, kao što su Francuska i Turska, orah se suši manje, do 12% vlažnosti i prodje kao “sveži orah”. Kao takav može da se prodaje i konzumira svega 2-3 meseca. Orah osušeni do 8% vlažosti se prepoznaje po tome da membrana u jezgru puca, kada se presavije. Kao takav može da se čuva i van hladnjače, na tamnom i provetrenom mestu, ali samo ako se proda do marta sledeće godine, dok spoljne temperature ne postanu previše visoke i ne dođe do pojave užeglosti orahovog ulja. Užegli orah je opasan za ljudsku ishranu i, između sotalog, uzrok je pojave raka jetre.

 

Jezgro može da se čuva na sobnoj temperaturi i u dodiru sa vazduhom svega oko 2 nedelje, a u frižideru nekoliko meseci. U ljusuci orah može da se sačuva daleko duže. Po pravilu, nakon sušenja, orah u ljusci prvo ide u hladnjaču na -16°C, gde se u toku dve nedelje na niskim temperaturama ubijaju larve insekata i nakon toga može da se čuva duži period u običnoj voćarskoj hladnjači na 2-4°C. Period pravilnog skladištenja prve klase oraha u ljusci zavisi od temperature u skladištu:

• temperatura -10°C – 24 meseca

• temperatura 0-4°C – 12 meseci

• temperatura 10°C – 6 meseci

• temperatura 20°C – 3 meseca

• temperatura 30°C – 45 dana

• temperatura 0°C – 20 dana

 

Krupniji farmeri u Srbiji, sa zasadima površine veće od 2-3 ha, ne bi trebali da se orjentišu na prodaju jeftinog oraha na pijacma, konkurišući orahu niskog kvaliteta skupljenom iz šumske populacije, već na izvoz kalibriranog prvoklasnog oraha u ljusci po dosta višim cenama. Orah iz nove berbe se isporučuje evropskom tržištu već do kraja oktobra, svega par nedelja posle berbe. Ovakva proizvodnja iziskuje manje rada oko čišćenja jezgra, ulaganja u opremu za krckanje i gradnju hladnjača. Orah se sakuplja 5-6 puta u toku dve nedelje i mora da se preradi brzo, kako bi ostao u prvoj klasi. Takve farme bi trebalo da, tokom prvih 5 godina nakon sadnje, obezbede sopstvene linije za primarnu preradu, sušenje i kalibriranje oraha u ljusci, kako bi postigle dobru cenu i iz proizvodnje izvukle maksimalnu korist. Kapacitet opreme može da se proračina po formuli 1,0 t/ha na dan ili 100 kg/ha na sat. Proizođači ovakve procesne opreme postoje u Francuskoj (na primer www.recolt-concept.net) i Italiji, a pojedinih delova opreme u Ukrajini i Turskoj. U Srbiji se prave silosne sušare za orah (www.termoplin.rs).

 

(c) autor: Saša Lukić. Tekst je preuzet sa blog-stranice Uzgoj oraha, uz dozvolu autora. Preuzimanje ilustracija, celog ili delova teksta zbog objavljivanja u drugim medijima je zabranjeno bez dozvole autora.