Izbor pravilnog zemljišta za orah

Orah može da uspeva kako u plodnim, tako i na siromašnim i degradiranim zemljištima, jer ima snažan i razvijen korenov sistem. Na slabijim zemljištima kritične su prve godine, dok se sadnica ukoreni, ali i u buducnosti ne treba očekivati dobar prinos. U Srbiji je najviše zastupljen na smonicama i aluvijalnim nanosima, pored reka i potoka. Orah voli duboka, rastresita, vodopropustljiva, umereno karbonatna (slabo kisela, neutralna i blago alkalna) i umereno vlažna zemljišta. Više mu odgovara mekša, pa čak i peskovita zemlja, nego tvrda lepljiva podloga. Takođe voli rastresitu zemlju zbog dobre odvodljivosti vode (filtracije), da se korenov sistem ne bi gušio i truleo zbog viška vode. Dobra aeracija korenovog sistema je važna za rad mikroorganizama koji obezbeđuju plodnost zemljista, kao i za disanje samog korena. Od pojedinih tipova zemljišta, za uspevanje oraha su pogodni černozem u svim varijantama, gajnjača i aluvijalna zemljišta. Dobro uspeva na zemljištima tipa ilovače, koja sadrže 20-60% gline i praha i 40-65% peska. Ilovače imaju dobar vodni, vazdušni i toplotni režim, dovoljnu količinu mineralnih materija i lako se obrađuju. Manje su pogodna lesivirana zemljišta. Teška, zbijena i vlažna zemljišta poput pseudogleja i podzolastih zemljišta nisu pogodna za gajenje oraha. Isto tako su nepovoljna zaslanjena i plitka zemljišta. Orah ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5 m. Naravno, orah će rasti uz mali vegetativni prirast i na ovakvim mestima, ali se trebaju očekivati neredovni i mali prinosi.

 

Za normalni rast i razvoj oraha, 100g vazdušno suve zemlje treba da sadrži: 2,5-3% humusa, 25-30 mg lako usvojivog kalijum-oksida (K2O), 8-10 mg fiziološki pristupačnog fosfor-pentoksida (P2O5), 6-8 g lako usvojivog gvožđa, 8-12 mg lako usvojivog magnezijuma i do 5% kalicijum karbonata. Ukoliko zemljište ne sadrži ove optimalne količine, treba izvršiti agromeliorativnu popravku zemljišta. Prilikom izbora ili kupovine parcele za zasad oraha preporučljivo je uraditi agrohemijsku, fizičku i biolosku analizu, zbog ordeđivanja sastava i tipa zemljišta. Uzorci se uzimaju na više mesta sa parcele, dva odvojena uzorka, sa dve dubine: 0-30 cm i 30-60 cm.

 

Orah može da uspeva na zemljištima različite pH vrednosti (4,5-9,0), ali za dobar prinos mu odgovara pH u rasponu 6,5-7,5. Neutralna su zemljišta čiji pokazatelj pH (u vodi, H20) je 7,0. Kisela zemljišta (pH manji od 6,5) se lako popravljaju razbacivanjem jedinjenja kalcijuma (najefikasniji je granulisani substrat sa 95% aktivnog živog kreča “TerraCalco 95”) svakih 3-5 godina, a alkalna ili bazna (pH veci od 8,0) se nešto teže popravljaju razbacivanjem sumpora i UREE. UREA zakišeljava zemljiste, a i nepogodna je za đubrenje oraha jer mu produzava vegetaciju. Zbog toga sme da se dodaje samo u rano proleće, što za prirast vegetativne mase nije dobro, jer se azot brzo spira u dublje slojeve tla. Zato se za đubrenje oraha azotom koristi KAN, koji može da se razbacuje više puta u periodu 1. april – 30. jun, i tako obezbedi ravnomernija absorbcija u periodu dok biljka ima intenzivni prirast ploda, drvne i lisne mase, trošeći azot. Rast ploda oraha prestaje oko 15. juna, dok se mladi zasadi đubre i do kraja juna. Kasnije dodavanje azota izaziva samo produzetak vegetacije i izmrzavanje nedozrelih vrhova.

 

Orah je osetljiv na zagađenja zemljišta i vazduha. U blizini industrijskih postrojenja je zabeležen slab napedak i brzo sušenje sadnica.

 

TIPOVI ZEMLJIŠTA KOD NAS

 

Na prostoru Srbije postoji više tipova zemljišta. Usled raznovrsnosti zemljišta, za Srbiju se može reći i da je „pedološki muzej Evrope“. Veliki broj vrsta zemljišta u Srbiji posledica je geološke podloge, bogatstva biljnog i životinjskog sveta, klimatske i hidrološke raznovrsnosti, kao i dejstva samog čoveka. Čovek svojim svesnim radom utiče na poboljšanje zemljišta ili ga degradira.

 

Zemljišta na prostoru Srbije, s obzirom na genezu i dejstvo osnovnih faktora koji deluju na njihov nastanak, dele se na tipska i atipska. Tipska zemljišta razvijena su jer su prošla kroz sve faze pedogeneze, dok su atipka zemljišta u početnim fazama nastanka.

 

Tipska zemljišta na prostoru Srbije su: černozem, smonica, gajnjača, ranker i podzol, rendzina, crvenica, pseudoglej, močvarno zemljište, slano zemljište i druga.

 

ČERNOZEM ili CRNICA je najplodniji tip zemljišta. Na prostoru Srbije černozem je rasprostranjen u Vojvodini, Stigu, Braničevu i u nekim delovima Mačve. Nastao je pod uticajem stepsko-kontinentalne klime i travne vegetacije na lesnoj podlozi. Travna (stepska) vegetacija procesom razlaganja daje zemljištu velike količine humusa. Autohtona vegetacija na černozemu, stepa, razorena je radom čoveka. Černozem je pretvoren u obradivo zemljište na kom uspevaju brojne kultivisane biljke.

 

SMONICA je zemljište koje se formira na glinovitoj podlozi i u klimatskim uslovima sa smenom vlažnih i sušnih perioda. To su zbijena glinovita zemljišta, zagasito crne boje. Često su vrlo duboka, od 60 do 150 m, a negde dostižu dubinu i do 250 m. U vlažnijem delu godine su lepljiva. Leti se osuše i često ispucaju. Smonice u našoj zemlji zauzimaju velike površine u Šumadiji, potom u Mačvi, dolinama Velike, Zapadne i Južne Morave, kao i u dolini Timoka. Prirodnu vegetaciju uglavnom čine šume listopadnog tipa, koje su mahom razorane. Kulture koje uspevaju na ovom zemljištu su industrijske biljke, i to najviše suncokret i šećerna repa.

 

GAJNJAČA se javlja u uslovima umerenokontinentalne klime gde ima više vlage nego u zoni černozema, a manje nego na brežuljcima Šumadije. Gajnjača je zemljište hrastovih šuma (kitnjaka, sladuna i cera). Smeđa je crvenkasta ili rumenkasta, a što zavisi od primesa gvožđa i aluminijuma. Ima značajne količine humusa, tako da je vrlo pogodna za ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Rasprostranjena je u Šumadiji, Podrinju, Zapadnom i Velikom Pomoravlju i na Kosovu.

 

RANKERI su zemljišta koja se razvijaju u planinskim predelima gde je mešovita (listopadno-četinarska) i četinarska vegetacija. Najviše su zastupljeni na Zlatiboru, Kopaoniku, Goliji, Rudniku, kao i na krajnjem jugoistoku naše zemlje (Dukat, Besna kobila i Vardenik). Rankeri se uglavnom koriste kao pašnjaci i livade, a mogu se na njima gajiti i krompir, ječam i raž. Podzol (pepeljuše) se najčešće javlja na visinama iznad 900 m nadmorske visine u uslovima hladne i vlažne klime, gde je četinarska vegetacija. Podzoli su sivi zbog intenzivnog ispiranja mineralnih materija. Zbog kiselosti ovo zemljište je slabe plodnosti.

 

RENDZINA je takođe zemljište brdsko-planinskih predela. Nastalo je na geološkoj podlozi na kojoj dominiraju krečnjaci i fliš. Zastupljeno je na jugozapadu Srbije, u Starom Vlahu, Raškoj i Metohiji. Vodopropustljivoje i u izvesnoj meri bogato humusom. Rendzina formirana na lesu pogodna je za vinogradarstvo i voćarstvo.

 

CRVENICA (Terra Rosa) zauzima male površine u Srbiji. Osnovna podloga crvenice su krečnjaci i dolomiti. Crvenice ima na dnu vrtača, uvala i kraških polja. U Srbiji je ima u Starom Vlahu i Raškoj, centralnoj Šumadiji, Metohiji i istočnoj Srbiji.

 

PSEUDOTEJ je zemljište koje nastaje u blizini velikih ravničarskih reka, ali i na prostorima gde ima debljeg sloja gline. Ono je slabih proizvodnih sposobnosti, ali se melioracijom može poboljšati. Pseudogleja ima u Mačvi, kolubarskom i pomoravskom kraju.

 

MOČVARNO ZEMLJIŠTE nastaje tamo gde su zemljišta iz bilo kojih razloga prekomerno vlažena. U nizijskim predelima duž tokova Dunava, Save, Velike Morave, kao i nekim kraškim poljima česte se sreće močvarno zemljište. Nastaje slivanjem vode s viših terena, izlivanjem tekućih voda ili jezera ili izdizanjem izdanske vode. Melioracijom se neke površine pod močvarnim zemljištem mogu kultivisati i tako postati pogodne za gajenje kukuruza, povrća, šećerne repe i dr. Na prostorima planinske klime, ako ima močvarnog zemljišta, ono se naziva tresava ili tresetno zemljište (na Goliji, na Tari). Najveća tresava je bila na prostoru današnjeg Vlasinskog jezera, ali je uništena izgradnjom veštačkog jezera.

 

SLANO ZEMLJIŠTE (SLATINE) uglavnom se javlja u Vojvodini, gde je inače manje padavina, posebno na prostorima Bačke i Banata, a podzemne vode su blizu površine. Pri kapilarnom izdizanju voda iznosi soli na površinu, potom u toplom i sušnom periodu voda ispari i na površini ostaju izvesne količine soli, koje daju beličastu boju zemljištu. Na takvom zemljištu ne mogu uspevati ratarske kulture, a i travna vegetacija je veoma oskudna.

 

Atipska zemljišta su nerazvijena, a u njih spadaju: aluvijalna, eluvijalna, deluvijalna, eolska i antropogena.

 

ALUVIJALNA ZEMLJIŠTA nastaju taloženjem rečnih nanosa šljunka, peska i mulja. Formiraju se duž tokova velikih ravničarskih reka. Ako se sastoje od finog mulja, veoma su plodna. Periodične poplave obogaćuju ih organskim i neorganskim materijama. Ovo periodično „prirodno đubrenje” i blizina izdanske vode utiču na plodnost aluvijalnog zemljišta. Aluvijalno zemljište pogodno je za gajenje povrća, krmnog bilja, kukuruza, topole i drugih kultura koje podnose više vlage.

 

ELUVIJALNA I DELUVIJALNA ZEMLJIŠTA nastaju kao posledica fizičkog raspadanja stena. Ova zemljišta sastoje se od kamenja različitih dimenzija. Ako se kamenje taloži na mestu raspadanja, na horizontalnoj površini, nastaju eluvijalna zemljišta, a ako se kamenje transportuje niz padine i potom taloži u podnožju, nastaju deluvijalna zemljišta. Ovakva zemljišta javljaju se u planinskim krajevima. Nemaju nikakav proizvodni potencijal i podložna su bujicama i naglom spiranju.

 

EOLSKA ZEMLJIŠTA obuhvataju peskovito tlo u Vojvodini i na manjim površinama u Podunavlj na ulasku u Đerdapsku klisu i izlasku iz nje. Malobrojne biljke koje uspevaju da stvore nešto humusa u površinskom sloju i da svojim korenjem postepeno vežu pesak.

 

ANTROPOGENA ZEMLJIŠTA nastala su bitnim promenama primarnih pedogenetskih karakteristika zemljišta. Čovek svesnim i dugotrajnim radom, primenom mehanizacije i hemijskih đubriva menja prirodne odlike zemljišta i prilagođava ih svojim potrebama.

 

Skeletna, kamenita zemljišta su plitka tla u formiranju, nalaze se u planinskim delovima naše zemlje.

 

(c) autor: Saša Lukić. Tekst je preuzet sa blog-stranice Uzgoj oraha, uz dozvolu autora. Preuzimanje ilustracija, celog ili delova teksta zbog objavljivanja u drugim medijima je zabranjeno bez dozvole autora.