Navodnjavanje oraha
Navodnjavanje je jedna od najvažnijih operacija i ključna je za uspeh zasada oraha. Tokom prethodnih decenija veliki procenat zasada oraha nije bio navodnjavan. Međutim, farmeri su 80-tih godina XX veka otkrili da orah odlično reaguje na veštačko snabdevanje vodom, kako u smislu snažnijeg rasta drvne mase, tako i u smislu značajnog povećanja prinosa ploda. Zbog toga se danas svi komercijalni zasada oraha navodnjavaju. Sasvim je normalno da se drugačije tretiraju samonikla stabla ili hobi zasadi oraha, koji daju određenu količinu ploda i u ekstenzivnim uslovima uzgoja, a drugačije komercijalno uzgajani orah, gde je cilj dobijanje visokog prinosa i dobrog kvaliteta.
Kao prvo, prosečnom komercijalno uzgajanom stablu oraha treba 1270 mm padavina svake godine. Orahu treba oko 30% više vode nego zasadu jebuke. Kao drugo, stablima oraha je više od 50% godišnjeg snabdevanja vodom potrebno tokom leta (jun, jul i avgust). Međutim, u veoma sušnoj sezoni, navodnjavanje treba brzo primeniti u svim fazama vegetacije, čak i u aprilu i maju. U oblastima gde su padavine veoma ograničene, zabeleženo je da navodnjavanje tokom zime, u vreme mirovanja vegetacije, povećava rast vegetacije tokom proleća. Štaviše, maksimalni rast orašastih plodova se dešava tokom 5.-7. nedelje nakon cvetanja (kraj maja i jun). Ako nema padavina, nedostatak navodnjavanja u ovom periodu, rezultiraće većim procentom sitnih orašastih plodova od prosečnog. Mnogi uzgajivači oraha navodnjavaju stabla po spoljnom obodu krošnje drveta, gde bi prirodno i kiša natapala tlo. Korenov sistem je uvek 30-50% širi od krošnje. Stablo se ne sme kvasiti, jer voda može pogodovati širenju nekih gljivičnih bolesti tipa Phytopthora, ok kojih orah izumire. Međutim, ovo su samo neka osnovna pravila i uobičajene prakse i treba ih poštovati, ali i eksperimentisati samostalno.
Komercijalno uzgajani zasadi oraha se navodnjavaju kroz sisteme poplave, brazdi, granične trake (border strip irrigation), prskalica, mikrorasprskivača i kap po kap. U mnogim slučajevima se primenjuje fertigacija (fertigacija je kombinacija đubrenja i navodnjavanja, ili ubrizgavanje đubriva rastvorljivih u vodi u sisteme za navodnjavanje). Primena navodnjavanja poplavom, jednom nedeljno tokom vegetacije, je popularna praksa u Meksiku. Mikromlazno navodnjavanje se koristi u Evropi, gde se stabla oraha navodnjavaju nekoliko puta nedeljno tokom leta. Savremeni uređaji i senzori u zemljištu (za održavanje optimalnih 30% vlažnosti) se koriste za određivanje vremena i trajanja navodnjavanja, kako bi se izbeglo preterano vlaženje, koje je opet uzrok gljivičnim bolestima i gušenju korena i biljke (asfikciji) u nedostatku vazduha u teškim vlažnim zemljištima.
Svaka klimatska oblast je drugačija i od parcele do parcele imamo različite tipove tla. Na primer, sistem kap po kap je efikasan u sušnim suptropskim regionima (Kalifornija, Turska, Australija), jer se korenov sistem razvija oko mesta gde se nalaze kapaljke. Tu se sa godinama prelazi sa jedne linije kapaljki na dve, a kasnije i na 4 paralelne linije duž reda oraha. Naprotiv, 30 godina intenzivnog uzgoja oraha u Evropi je pokazalo da se korenov sistem razvija daleko šire i bujnije, jer u Evropi kiše ima mnogo više. Da bi se tako razvijen koren snabdeo vodom u sušnom preodu, sistem kap po kap pokriva samo 5% korenovog sistema u zrelom dobu. Iskustva su pokazala da je u Evropi najpogodniji sistem navodnjavanja - mikrorasprskivači, koji pokriva i 50% površine odraslog stabla oraha sa dobro razvijenim i širokim korenom.
Korisni linkovi o navodnjavanju oraha:
