Uputstvo za sadnju oraha

IZBOR ZEMLJIŠTA ZA SADNJU ORAHA

Prilikom izbora zemljišta svakako treba imati u vidu značaj orografskih činilaca na uspevanje oraha. U orografske činioce ubrajaju se nadmorska visina, reljef, ekspozicija i blizina većih vodenih površina.

Nadmorska visina javlja se kao ograničavajući faktor više u severozapadnom delu nego na jugu Srbije. Sa povećanjem nadmorske visine smanjuje se temperatura vazduha. Zbog toga je na većim visinama cvetanje i sazrevanje plodova kasnije. Orah se može gajiti na raznim nadmorskim visinama od morskog nivoa do oko 1.000 m nad morem. Iznad 800 m nadmorske visine prinosi oraha su neredovni, plodovi su sitniji, a često nema bilo kakvog roda. Stabla oraha rastu, ali ne rađaju.

U zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicija može da ima jači ili slabiji uticaj na proizvodnju oraha. Na većim nadmorskim visinama i geografskim širinama pogodnije su južne ekspozicije, i obratno, manje nadmorske visine i geografske širine pružaju povoljnije uslove za gajenje oraha.

Nagib (inklinacija) terena je vrlo značajan za ostvarivanje rentabilne proizvodnje. Nagib utiče na osvetljenost, primenu mehanizacije, količinu vode u zemljištu i na pojavu erozije. Tereni sa blagim nagibom imaju prednost nad potpuno ravnim površinama jer je izraženije strujanje vazduha, pa je manja opasnost od izmrzavanja. Površine sa nagibom preko 9° moraju se terasirati. Terasama se daje kontrapad od oko 5% i pad po dužini od 0,5 do 1%. Za odvođenje viškova vode sa terasa one se moraju prekidati na određenim dužinama, kanalima za odvođenje vode. Mreža puteva je tako postavljena da omogućuje ulazak mašina na terase.

Blizina mora, jezera i velikih reka utiče na smanjenje temperaturnih kolebanja, na povećanje relativne vlažnosti vazduha, na početak vegetacije (vegetacija počinje kasnije), pa i na fazu cvetanja i završetak vegetacije. Velika jezera ublažavaju zimske temperature i poboljšavaju klimu tih područja.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Orahu više odgovara mekša pa čak i peskovita zemlja nego tvrda lepljiva podloga. Takođe vole rastresitu zemlju zbog dobre odvodljivosti vode. Od pojedinih tipova zemljišta za uspevanje oraha su pogodni černozem u svim varijantama, gajnjača i aluvijalna zaemljišta. Manje su pogodna lesivirana zemljišta, a loša su pseudoglej ili podzolasta zemljišta. Isto tako su nepovoljna zaslanjena i plitka zemljišta. Orah ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5 m. Naravno, orah će rasti i napredovati i na ovakvim mestima ali se trebaju očekivati manji prinosi.

Prvo treba uraditi hemijsku analizu zeljišta. Zemlja bi trebalo da bude blago kisela (pH=6,5), ali i u neutralnoj zemlji (pH=7,0) orah dobro uspeva. Kiselost zemljišta se popravlja bacanjem krečnjaka, u količini iz proračuna instituta koji je vršio analizu. Obzirom da orah ima dug životni vek važno je zemljište dobro pripremiti. To nije gubljenje vremena, jer se to nadoknadi bržim razvojem sadnica već u prvih 3-4 godine. Priprema podrazumeva čišćenje terena od kamenja, panjeva i žila šumskog drveća ili starih voćaka, trnja i žbunastog drveća, vađenje iz zemljišta žila debljih od hemijske olovke kako bi se sprečila trulež korena oraha i preporučeno 2-godišnje odmaranje krčenog terena pre sadnje oraha. Za to vreme treba uneti stajnjak ili izvršiti zeleno đubrenje (npr. mečavinom grahorice i raži) do sadržaja od minimum 3% humusa u tlu. 

Podrivanje (ili rigolovanje) zemljišta pre podizanja intenzivnih ili poluintenzivnih zasada je jedna od neophodnih mera. Posle razrivanja zemljište postaje rastresito i sa povoljnim vodno-vazdušnim i toplotnim režimom, što je uslov bi se dobro razvije korenov sistem mladih sadnica, a kasnije i odraslih voćaka. U razrivenom zemljištu bolje se razlaže uneto organsko đubrivo, pa takvo zemljište u toku jeseni, zime i ranog proleća dobro prima vodu i dobro je čuva u toku leta. razrivanje se izvodi razrivačima ili "ripperima" i bolja je mera za voćnjake nego rigolovanje, jer ne prevrće horizonte zemljišta. Rigolovanje se izvodi specijalnim plugovima rigolerima. Najčešće se to radi uz upotrebu jakih trktora ili buldozera guseničara, a ako je prethodno zemljište podriveno, vrši se duboko oranje na 45-50 cm dubine, jednobraznim plugom.

Ako se sađenje oraha planira u jesen, zemljište treba rigolovati kasno u proleće ili u toku leta, kako bi letnje vrućine i jesenje kiše usitnile zemlju. Podrivanje treba uraditi najkasnije do septembra, pre većih kiša, dok je zemljište još uvek relativno suvo ili neće biti potrebnog efekta rastresanja vlažnog tla. Za prolećno sađenje rigolovanje se izvodi u jesen ili zimi, kako bi se zemljište pod uticajem zimskih mrazeva usitnilo. Mnogo je bolje da se rigolovanje izvrši što ranije, nego neposredno pred sađenje, jer se u tom slučaju zemlja ne može slegnuti, pa bi kasnije sleganje izazvalo povlačenje posađenih sadnica u dublje slojeve.

Budući prinos oraha na rigolovanom terenu je 2-2,5 veći, jer korenov sistem uspeva da se dobro razvije. Potom dolazi na red ravnanje terena zbog lakšeg oticanja atmosferskih padavina. U nekim slučajevima može se pristupiti izgradnji drenaže pošto orah ne podnosi stajaću vodu do dubine 80 cm i koren brzo istruli. Suvišna voda se odstranjuje kopanjem drenažnih jarkova kroz orašar, na dubini od 0,7 do 1 m. Iz sloja u kojem se razvija glavni deo korenovog sistema suvišna voda se odstranjuje pomoću podzemnih perforiranih cevi ili jarkova, koji se postavljaju u pravcu najvećeg pada i u koje se stavlja krupno kamenje, ili glinene cevi, tako da se voda kroz njih odvodi van parcele. Suvišna voda se može odstraniti i pomoću specijalnog pluga podrivača (drenažni plug ili plug krtica), koji razbija nepropustljivi zemljišni horizont i pravi podzemni kanal kojim se odvodi suvišna voda.

Za dobar razvoj oraha i njegovu otpornost na mraz neophodno mu je dati dosta fosfora i kalijuma pa se i đubrenje sastoji u dodavanju organskih i mineralnih đubrva bogatih ovim elemenata. Osnovno đubrenje zemljišta (fertilizaciju) treba izvoditi na taj način što se polovina planirane količine đubriva pre rigolovanja zaore na 20 cm, a druga polovina rasturi u momentu rigolovanja. Agromeliorativnim đubrenjem treba poboljšati plodnost zemljišta, tako da ono u sloju od 45 do 50 cm sadrži oko 2,5-3% humusa; 1,5-3% kalijuma (K2O); 0,12-0,13% fosfora (P2O5); 1,1-1,25% magnezijuma (MgO) i potrebne količine mikro elemenata.

RASPORED SADNICA

Pravilan raspored sadnica treba pre svega da obezbedi dovoljno životnog prostora (hrana, svetlost i voda), sigurno oprašivanje, odnosno oplođenje i primenu mehanizacije. Razmak zavisi od sorte oraha - bujnosti i tipa plodonošenja (lateralni ili terminalni), kao i od tehnologije uzgoja. Intenzivni zasadi traže mašinsko orezivanje špalira svake 3 godine, dok se poluintenzivni orezuju retko i često ručno zbog većeg rastojanja. Obe tehnologije traže redovnu primenu svih agrotehničkih mera: polivanje, đubrenje, orezivanje, hemijsku zaštitu. Ekstenzivni zasad je praktično odsustvo brige o orašnjaku nakon 4-5 godina, nakon što se formira oblik krune. To je najčešća forma uzgoja oraha kod nas sa prinosom manjim od 1 t/ha oraha u ljusci.

U zasadima oraha sadnice mogu biti raspoređene u kvadrat, pravougaonik, trougao i po izohipsama.

1. Po KVADRATNOM rasporedu sadnice su posađene u pravim redovima, sa pođednakim rastojanjem između redova i u redovima tako da se redovi pruža ju i uzduž i popreko, i to pod pravim uglom. Zahvaljujući takvom razmeštaju voćke su pođednako izložene svetlosti i imaju pođednak hranljivi prostor. Taj raspored obezbeđuje najlakšu obradu zemljišta u oba pravca. Redovi su pravi i orašar ima lep izgled, lako se izvodi zaštita od bolesti i štetočina i lako se komunicira kroz voćnjak. Karakterističan je za poluintenzivne i ekstenzivne zasade i prema najnovijim saznajima rastojanja treba da budu 12-15 m, zavisno od bujnosti sorte.

2. PRAVOUGAONI razmeštaj sadnica se razlikuje od prethodnog po tome što je rastojanje između redova veće i što je rastojanje između stabala u redovima manje, tako da se krune voćaka kad odrastu u redovima često dodiruju. Taj način rasporeda sadnica omogućava međurednu obradu u jednom pravcu. Zbog toga se pravac redova podešava prema izvodljivosti mehanizovane obrade zemljišta i borbe protiv biljnih štetočina i izaazivača bolesti. Ako terenski uslovi dozvoljavaju, pravac redova se prilagođava prema najboljem osvetljenju, tj. pretežno u pravcu sever - jug. Karakterističan je pre svega za intenzivne, ali i za poluintenzivne i ekstenzivne zasade i prema najnovijim saznajima rastojanja treba da budu minimum 10x12, a još bolje 10x14m ili 12x15m, zavisno od bujnosti sorte.

3. TROUGAONI (ŠAHOVSKI ili DIJAMANT) razmeštaj sadnica primenjuje se kada se formira kotlasta pramidalna kruna. Karakterističan je za poluintenzivne i ekstenzivne zasade i prema najnovijim saznajima rastojanja treba da budu 12-15 m, zavisno od bujnosti sorte. Sadnice imaju pođednako rastojanje u svim pravcima i mogućaje obrada zemljišta u mladim zasadima u tri pravca. Ovde se orasi sade na temenima jednakostraničnog trougla. Stabla svakog drugog reda nalaze se u međosama naizmeničnih redova. Na taj način stane 15% više sadnica na istoj površini, ali to razume se ide na uštrb hranljivog prostora i posebno osunčanosti.

4. Raspored voćaka PO IZOHIPSAMA terena primenjuje se na strmim padinama, gde preti opasnost od erozije. Kod tog rasporeda razmak između redova je nejednak, često se pojavljuju suredice, što otežava obradu i druge agrotehničke mere u orašaru. Raspored voćaka po izohipsama prilagođava se padu terena, ali tako da se izbegne umetanje kratkih redova - suredica. Zbog toga je mnogo bolje da se redovi lome na izvesnim tačkama i prilagođavaju geometrijskim terasama, umesto da se umeću kratki redovi.

Prilikom rasporeda voćaka u zasadu treba nastojati da redovi budu pravi i da se pružaju pretežno u pravcu sever-jug. Na taj način voćke su najbolje izložene sunčevoj svetlosti. Kakvi će redovi biti zavisi naročito od reljefa, erozionih procesa, unutrašnjih saobraćajnica i dr. Pri projektovanju zasada gde je drugim faktorima diktiran pravac istok-zapad, preporučujemo rastrojanja 4x8 m za intenzivne zasade. U vetrovitim rejonima najbolje je da su redovi upravni na pravac vetra, kako bi se umanjilo njihovo nepovoljno dejstvo.

SADNJA ORAHA

Orah se može saditi u vreme mirovanja vegetacije – od kraja novembra ili u proleće posle jakih mrazeva, sve do početka aprila. Međutim, neke studije pokazuju da je sadnjom oraha u jesen sadnice mnogo bolje primaju, imaju bolji razvoj korenovog sistema i rast u prvoj godini posle sadnje. Sadnice prvo treba utrapiti u sitni rečni pesak pomešan sa muljem, čim ih donesete iz rasadnika. Otprilike, iz trapa se uzima onoliko sadnica koliko se može zasaditi za jedan do dva sata.

Ne saditi u blatnjavu zemlju. Koren će biti “ubetoniran”, bez vazduha, i biljka neće da se razvija. Sačekti 3-4 dana posle kiša da se zemlja ocedi i bude rastresita pri sadnji. Ne saditi pri temperatirama nižim od +3° C.

PRIPREMA RUPA ZA SADNJU

Ako je izvršeno podrivanje ili rigolovanje terena, sadnju možmo da obavimo čak i motikom. Međutim preporučljivo je poboljšavanje zemljišta u rupi, kako bi se mladoj biljci obezbedilo više hranljivih supstanci u prvim godinama, a time i veća šansa za prijem i brži napredak.

Varijanta A – sadnja posle podrivanja / rigolovanja:

1. Rupe se kopaju kardanskom burgijom prečnika 40-50cm, dubine 50-60cm (slika A1). Zidovi rupe se otešu ašovom i prošire do 60cm, kako bi se skinuo nabijeni sloj zemlje koji će mladi koren teško da probija prvih godina i usporiće se njegov razvoj.

2. Na dno rupe se stavlja 500 gr. veštačkog đubriva sa visokim sadržajem fosfora, na primer MAP 12:52, preko čega se nanese sloj od oko 10-20 cm zemlje koji štiti koren od dodira s đubrivom. To se radi obaranjem zemlje sa ivica rupe ašovom. Istovremeno se sa zidova rupe skida tvrdi sloj zemlje, nastao kopanjem rupe burgijom.

3. Pre sadnje koren oraha treba umočiti 10-20 minuta u rastvor gline, zemlje, stajnjaka i vode. Mi u rasadnku „Orah lateral” ne skraćujemo koren sadnice, kako se to kod nas inače praktikuje u rasadnicima, sem oštećenih žilica. U tom slučaju u proleće nakon sadnje sadnica može da bude prekraćena na visinu 30 cm (tzv. čepovanje) zbog boljeg ukorenjivanja, koje daje veću bujnost, razgranatost i rodnost u budućnosti. Ukoliko koren ima nepravilnu formu, ne savijajte ga nego proširite rupu.

4. Sadnicu oraha stavljamo u rupu i oko korena stavljamo 5 litara (2,5-3 kg) glistenjaka, iz koga mlada biljka može odmah da koristi hranljive supstance. Zabluda je da na dno rupe treba stavljati stajnjak, jer on je za koren biljke upotrebljiv tek kada ga gliste prevare i pretvore u aktivne mineralne materije (slika A2). Takođe ne treba mešati humus"kompost" dobijen truljenjem organskih materija, koji kao i pregorali stajnjak biljka ne može odmah da koristi i humus "glistenjak" dobijen od stajnjaka, koji su gliste već preradile.

5. Sadnicu zakopavamo isključivo do dubine u kojoj je bila u rasadniku, tako da mesto kalemljenja ostane nekoliko cm iznad zemlje. Zatrpavamo zemljom koju smo izvadili iz rupe, pomešanom sa oko 2 kg Zeolita frakcije 1 mm. Zeolit štiti koren od patogenih gljivica i zadržava mikrobiološke elemente iz lako rastvorljivih mineralnih đubriva, koji se inače brzo spiraju u dublje slojeve tla i nakon toga ih polako daje korenu biljke. Na sam koren dodajemo nekoliko grama Mikorize, koja će u proleće stupiti u simbiozu sa korenom i značajno pospešiti rast mladog oraha. Ukoliko je zemlja teška, glinasta i lepljiva, preporučljivo je pomešati je sa 30% peska, kako bi se mladi koren lakše razvijao. Nakon zatrpavanja sadnicu treba dobro protresti da zemlja popuni rupe između žilica, a onda dobro izgaziti i utabati tlo nogama, pazeći da ne oštetite koru. Ako je zemlja jako vlažna (blato) postoji opasnost da se ne sabije dobro prilikom zatrpavanja i da džepovi hladnog vazduha koju ostanu oko korena dovedu do njegovog izmrzavanja. 

6. Na rastojanju 15-20 cm od stabla stavljamo pritku visine 2-3m, najbolje sa strane odakle duvaju dominantni vetrovi, kako mlada sadnica ne bi udarala u pritku. Sadnicu vezujemo trakom od starih tkanina, u formi 8-ce. Pritke mogu biti drvene, PVC ili od babmusa.

7. Višak zemlje rasporedimo u vidu prstena ili polurstena prečmika 2-3 m sa niže strane, ako je tlo pod padom, kako bi zadržavalo kišnicu oko stabla (slika A3).

8. Bez obzira ako je tlo vlažno, nakon sadnje svaku sadnicu politi sa 50-80 l vode kako bi se zemlja oko korena dobro slegla i zatvorila džepove hladnog vazduha oko korena, da ne bi došlo do izmrzavanja tokom zime. Ovo nije polivanje koje biljka koristi za rast. Takvo polivanje je važno tek od druge polovine aprila. Kiša nije zamena za ovu vrstu polivanja. 

9. Preporučuje se formiranje sloja malča oko stabla prečnika 2-3 m, debljine 10 cm, od nepregorelog stajnjaka izmešanog sa dosta slame (slike A4). Krug na rastojanju 15 cm oko samog stabla ne sme da se poliva i đubri, kak one bi došlo do njegovog truljenja. Malč čuva tlo oko korena od izmrzavanja tokom zime, brzog isušivanja leti, a osoka iz stajnjaka prehranjuje koren u sledećih 4-5 godina dok se stajnjak ne razgradi i pretvori u humus. U proleće dodamo i sloj slame koji će sprečiti suvišno isparavanje vode posle polivanje. Ni slama, ni stajnjak ne smeju da dodiruju stablo oraha, već se stavljaju na minimalnom rastojanju 15 cm od njega. 

Varijanta B – sadnja bez rigolovanja (lošiji prinos):

1. Rupe se kopaju dimenzija minimum 1,5x1,5m, dubine 60-80 cm.

2. Na dno rupe se stavlja 500 gr. veštačkog đubriva sa visokim sadržajem fosfora, na primer MAP 12:52, preko čega se nanese sloj od oko 10-20 cm zemlje koji štiti koren od dodira s đubrivom. Sve ostalo se radi kao u varijnti A.

Ukoliko je tlo ocedno (kamenjar ili peskovito) moguće je na dno rupe dodati sloj od 20 cm treseta sa Peštera, koji zadržava vlagu, jer može da je upija do 3 puta više svoje zapremine. U tom slučaju rupe kopati 20cm dublje.

Tokom proleća i leta nakon sadnje potrebno je, u zavisnosti od meteoroloških uslova, svakih 5-7 dana polivati orahe sa 40 l vode. Vršiti prehranu preko lista mikrobiološkim đubrivom (tipa Slavola) i rastvorivim mikrobiološkim đubrivima preko sistema za polivanje, koje aktiviraju absorbciju pasivizovanih jedinjenja fosfora u tlu i podstiču ukorenjivanje biljaka.

Stablo odmah zaštititi mrežicom od glodara. Najjeftinija je staklo-fiber mrežica za tzv. Demit-fasade, koja se heftalicom formira u vidu tube prečnika 20 cm, visine 80-100 cm. Ona je oštra i zac ne može da je pregrize.

(c) Preuzimanje celog ili delova teksta zbog objavljivanja u drugim medijima je zabranjeno bez dozvole autora.