Sorte oraha "lateralnog" (bočnog) tipa plodonošenja poslednjih 30 godina su potisnule tradicionalne sorte "terminalnog" tipa u čitavom svetu. Kod tzv. "lateralnih sorti" plod se pojavljuje duž čitave grane, tj. u unutrašnjosti krošnje. Samim tim, njih je moguće saditi u gustom, intenzivnom sklopu. Špalir se svake 3 godine orezuje mašinski, da bi se grane podmladile, obezbedilo osunčanje, oprašivanje i krupniji plod. U intenzivnim zasadima može da se zasadi 200-330 sadnica po hektaru, pa je prinos po hektaru 2-3 puta veći nego u zasadima terminalnih sorti. Sadnice lateralnih sorti prorode već u prvoj godini, a puni rod daju već u 8. vegetaciji nakon sadnje, čitavih 7 godina pre terminalnih sorti.

"Terminalne sorte" daju plod samo na vrhovima grana, po obodu krošnje. Zbog izražene apikalne dominacije i velikog prečnika krošnje traže veća rastojanja pri sadnji, minimum 12 m, inače se krošnje spajaju i rod prestaje. U puni rod stupaju nakon 12-15 godina.

U našim klimatskim uslovima, gde su kasni prolećni mrazevi česta pojava, mogu da uspevaju samo neke od u svetu poznatih lateralnih sorti. U lateralne sorte oraha sa početkom vegetacije nakon 15. aprila, kvalitetnog ploda, visokog prinosa i randmana, spadaju: Tulare, Čendler, Pieral Lara i Fernor. 

Tulare ja najmlađa i sve popularnija sorta, najrodnija sorta oraha na svetu. Plod je, slično Čendleru, svetao i lako se čisti, a zbog kratke vegetacije nije sklon izmrzavanju. Čendler je najpoznatija i najreklamiranija lateralna sorta oraha, koja se lako mašinski krcka. Prodaje se uglavnom u obliku očišćeng jezgra.  Pieral Lara je sorta sa najkrupnijim plodovima, kasnijeg početka i kratke vegetacije. Izbegava prolećne mrazeve. Prodaje se uglavnom u ljusci, jer zbog krupnoće postiže odličnu cenu. Fernor je nešto nižeg randmana i prinosa od prve tri sorte, ali se zbog kasnog početka vegetacije preporučuje za brdsko-planinske predele iznad 700 m n.v.

Tulare je najrodnija sorta oraha na svetu. U Čileu je zabeležen prinos ove sorte od 11 t/ha suvog oraha u ljusci, u Kaliforniji 7 t/ha, a u Italiji do 6 t/ha. Ovakav prinos se postiže u intenzivnim zasadima, gde se Tulare sadi na rastojanju 7x7 m. U uslovima evropske klime, u Italiji, Tulare, Pieral Lara i Čendler daju otprilike isti prinos po hektaru. On se kreće 4,5-6 t/ha suvog oraha u ljusci. Pritom, iako je prinos po hektaru sličan, zbog veće bujnosti zasadi sorte Tulare imaju 200 sadnica po ha, dok Pieral Lara i Čendler imaju 330 sadnica po ha.

Prinos sorti Pieral Lara i Čendler je sličan, dok je prinos sorte Fernor oko oko 3-3,5 t/ha u intenzivnim zasadima sa 330 sadnica po ha. Prinos terminalnih sorti oraha u poluntenzivnim zasadima (pri rastojanju 10-12 m) je oko 2 t/ha, dok je u ekstenzivnim zasadima (pri rastojanju 10-12 m) oko 1 t/ha suvog oraha u ljusci.

Ne, turski orah ne postoji. Termin "turski orah" je reklamni trik, kojim su turski rasadnici kupcima na Balkanu prodavali bajku o neverovatnoj rodnosti sorte Čendler. To je američka sorta, registrovana 1979. U Turskoj se masovnije uzgaja tek poslednjih 10 godina. Zbog suptropske klime, oni orah kaleme na otvorenom polju u avgustu, na podloge stare 8 meseci. Sadnice se neguju u rastilu još 15 meseci i po pravilniku 2000/29/EC u EU se računaju kao jednogodišnje. Turske sadnice je lako prepoznati po mestu kalema "na pup", koje se vidi kao prsten na kori.

Mi proizvodimo 100% SRPSKE sadnice lateralnih sorti oraha. Sadnice su kalemljene i dve godine negovane u Srbiji, u najvećem rasadniku oraha na Balkanu. Nemaju problema sa aklimatizacijom na naše klimatske uslove. Mi kalemimo u martu, u zatvorenom, tzv. "engleskim spajanjem" na podloge stare 15 meseci, a zatim neguju još 20 meseci u rastilu u Srbiji i po pravilniku EU se računaju kao dvogodišnje sadnice.

Naravno da mogu. Ukoliko su parcele manje od 1 ha i nemate mogućnost da se udružite sa komšijama, naša preporuka je da lateralne sorte sadite na minimalnom rastojanju 10x12 m. U svakom slučaju uštedećete 8 godina do stupanja oraha u puni rod, a imaćete 20-30% veći prinos nego kod terminalnih sorti. Takav zasad može da bude ekstenzivni ili poluintenzivni i neće trebati mašinsko orezivanje.

Poluintenzivni i intenzivni zasad se razlikuju samo po gustini sadnje. Obe tehnologije uzgoja podrazumevaju redovno navodnjavanje, đubrenje i hemijsku zaštitu. Intenzivni zasadi se nakon 5. vegetacije orezuju mašinski, a poluntenzivni ručno. Za ekstenzivne zasade je katrakteristično odsustvo navodnjavanja, hemijske zaštite i orezivanja oraha nakon 3. vegetacije, pa je samim tim prinos oko 2 puta manji nego kod poluintenzivnih zasada iste gustine.

Lateralne sorte oraha počinju da rađaju još u rasadniku. U puni rod stupaju u 8. godini, čitavih 7 godina ranije od terminalnih sorti. Međutim, prve tri godine plod se skida. Kada formira prvi plod, orah šalje hormonsku informaciju biljci da je sazreo, a lastar na kome ima roda prestaje da raste i da se grana. Zbog toga su turski rasadničari mislili da je sorta Čendler patuljastog rasta. 

Plod ostavljamo tek od četvrte vegetacije, kada se krošnja već dovoljno razgranala, formirajući osnovni skelet grana. Na grafiku vidimo da već u 4. godini lateralne sorte daju prinos oko 0,5 t/h svog oraha u ljusci, a rod se duplira sve do 8. godine, kada dostiže maksim od 4,5-6 t/ha. Za razliku od terminalnih sorti, kod intenzivnih špalirskih zasada se prinos po hektaru posle 8. godine ne povećava, već se pojavljuje više sitnijih plodova. Mašinskim orezivanjem se ne smanjuje prinos, već se povećava krupnoća oraha. Cena ploda krupnijeg kalibra je čak 2-3 puta veća.

Orah samac, posađen blizu reke, može da rodi i 300-400 kg ploda u ljusci. Međutim, u zasadu, stabla oraha guše jedan drugog, ispuštajući preko korena u tlo prirodni herbicid junglon. Njime truju druge biljne vrste, sa kojima konkurišu za hranu i vodu. Za orah je vezana još jedna karakteristika. Kada prerodi, stablo sledeće godine pauzira sa rodom. Jedno stablo u zasadu će roditi 80 kg, a dva druga po 5 kg.

Zbog svega toga, da bi se izbegle prevare i manipulacije rasadničara šarlatana, svetska praksa je da se rod oraha ne izražava u kilogramima po stablu, već u tonama po hektaru. Takođe, prinos oraha se uvek izražava u težini osušenog ploda u ljusci. Prilikom berbe, orah ima čak 30-40% vlage, a prodaje se kao sušeni plod sa 8% vlažnosti. Šta govore iskustva zemalja koje lateralne orahe uzgajaju već 40 godina? Ako podelimo prinos od 4,5-6 t/ha na oko 300-330 stabala/ha, dolazimo do prosečnog roda od 15-20 kg osušenog oraha u ljusci po stablu.

Investicija u podizanje ekstenzivnog hobi zasada se svodi na kupovinu sadnica. Međutim, kod intenzivnih zasada oraha, čiji prinos je 4-5 puta veći, ulaganja tokom 2 godine su 9-11.000 €/ha. Od te sume samo ograđivanje parcele nosi 2.500 €/ha, a ostalo je priprema zemljišta, sadnice, radna snaga i sistem za navodnjavanje. Od bruto ulaganja, od države možete dobiti povraćaj oko 2-2.500 €/ha. Povraćaj uloženih sredstava se očekuje nakon 6-7 godina.

Bez obzira na sve, ulaganje u podizanje najsavremenijeg zasada oraha je 2-4 puta niže od investicije u zasad jabuka (20-30 hiljada evra po hektaru) ili 6-8 puta niže od ulaganja u zasad borovnice (50-60 hiljada evra po hektaru). Prag investicije je niži, a troškovi održavanja i količina potrebne radne snage su čak nekoliko puta manji, jer samo jedan čovek uz pomoć mehanizacije može da održava čak 60-70 ha oraha samostalno. Samo u periodu berbe se uključuju sezonski radnici na period od 3-4 nedelje. 

Svaka sorta, zavisno od bujnosti i tehnologije uzgoja, ima različite preporučene šeme sadnje. Terminalne sorte ne treba saditi na rastojanju manjem od 12-15 m (u trougaonom rasporedu), jer će nakon 10-15 godina krošnje da se spoje i zbog nedostatka svetlosti i nemogućnosti oprašivanja prestati da rađaju. Mnogi voćari su u nepovrat bacili značajna sredstva i još važnije - 15 godina čekanja na rod koga neće biti.

Kupiti i posaditi sadnicnu oraha je lako. Ako od rasadnika i narednih 5 godina ne možete da dobijate potrebna znanja, ne upuštajte se u sadnju visokoprinosnih intenzivnih zasada. Oni su kao trkački konj, traže znanja, posebnu negu i vrhunske trenere. Znanja su daleko skuplja od samih sadnica. Čak i male greške u početku vode do neispravljivih posledica. Svojim klijentima dajemo besplatni projekat zasada sa rasporedom oprašivača i pravilnom orjentacijom redova prema stranama sveta.

Tip cvetanja je određen vremenom cvetanja muških cvetova (resa) i ženskih cvetova. Za orah je karakteristično neistovremeno sazrevanje muškog i ženskog gametofita, tj. dihogamija koja se češće javlja kao protandrija (resanje nastupa pre cvetanja), a ređe kao protaginija (cvetanje ženskih cvetova pre resanja). Istovremeno cvetanje ženskih cvetova i resanje (muških cvetova) je zastupljeno kod manjeg broja današnjih sorti poput Pieral Lare, Tulare i Ideala.

Od početka, tipa, trajanja i obilnosti cvetanja zavisi oprašivanje i oplodnja, zametanje, rizik od poznih prolećnih mrazeva a samim tim i rodnost oraha. Vreme početka cvetanja uslovljeno je naslednim osobinama, ali će i od agroekoloških, posebno temperaturnih uslova, u pojedinim lokalitetima zavisiti i vreme početka i dužina trajanja cvetanja oraha. Pozni prolećni mrazevi ili dug kišni period u vreme cvetanja značajno će smanjiti rodnost oraha.

Orah se oprašuje pomoću vetra. Polen sa resa leti i do 500 m, ali garantovano oprašivanje računamo do 40 m. Prilikom projektovanja zasada naših klijenata određujemo optimalne sorte i oprašivače, kao i pravilnu orjentaciju redova prema stranama sveta. Nakon toga raspoređujemo oprašivače, kojih u zavisnosti od oblika parcele, ima oko 5-10% od ukupnog broja sadnica.

Za dobru rodnost oraha potrebna je oplodnja 60-80% ženskih cvetova, što je dosta veći procenat u odnosu na neke druge voćne vrste (gde je najčešće to 5-15%). Cvetanje ženskih cvetova traje do 15 dana, a resanje muških cvetova oko 8-10 dana. Toplo vreme u proleće više utiče na početak resanja, nego na pojavu ženskih cvetova. Zato i samooplodnim sortama dodajemo rezervne oprašivače, jer sem pomeranja vremena cvetanja, u vreme resanja može da bude period kiša koji onemogućava let polena.

Oprašivači rađaju kao i svaka druga sorta oraha, ali se ne biraju prioritetno prema rodnosti ili kvalitetu ploda. To su sorte oraha izabrane da resaju u vreme cvetanja ženskih cvetova vodeće sorte, kao i da imaju dug period resanja. Takvim karakteristikama raspolažu terminalne sorte Franquette, Rasna i Ronde de Montagnac, ali i neke lateralne poput Fernette i Fernor itd. koje uspešno oprašuju vodeće lateralno rodne sorte poput Chandler, Pieral Lara i Tulare. Kod prodaje ploda iz monosortnih zasada dozvoljeno je prisustvo do 10% ploda oprašivača.

Sadnice oprašivača se ne čepuju nakon sadnje i ne orezuju prve 4 godine, da bi se stimulisalo što ranije pojavljivanje resa. Orezivanjem se stimuliše pojava rodnih, ženskih pupoljaka. Muški cvetovi grupisani su u rese i nalaze se na prošlogodišnjim grančicama (letorasti), dok se ženski nalaze na vrhu mladara iz tekuće vegetacije, a mogu se razvijati i iz lateralnih (bočnih) pupoljaka.

Veoma raširena zabluda je da sejanac, tj. sadnica oraha dobijena sadnjom ploda oraha nasleđuje osobine roditelja. Razlog tome je što on uvek nosi osobine dva roditelja - onog oraha na kome je plod rodio i onog koji ga je oprašio. Jedan od 1000 sejanaca može da ima osobine prividno slične roditelju. Zato se dugom selekcijom biraju najbolji sejanci, koji su rodni, svetlog jezgra, visokog randmana, kasnijeg početka vegetacije, otporni prema bolestima i ranog početka plodonošenja. Oni se raznožavaju kalemljenjem, pelcerima sa matičnih stabala, proizvedenih od baznog roditeljskog stabla. Samo kalemljenje omogućava 100% predaju osobina roditeljskog stabla.

Sejanci znatno kasnije počinju da rađaju, a nekada i ne prorode. Orah odgajen iz semena ima snažan centralni koren. Bočne žile su manje razvijene. Presađeni orah se više razvija, jer je razgranatost krošnje (a time i rodnost) zavisna od horizontalne razgranatosti korena.

U Evropi se orah već 200 godina kalemi u zatvorenom prostoru, metodom tzv. "engleskog spajanja". Pelcer daje nadzemni deo budućeg stabla 100% istih osobina kao matično roditeljsko stablo. Nakon 2 meseca ojačale sadnice se iznose na polje. Kao podloga se koristi sertifikovani sejanac domaćeg oraha (Juglans regia). Kalemi na podlozi crnog oraha J.nigra i Paradox (hibrid domaćeg oraha J.regia i severnokalifornijskog crnog oraha J.hindsii) stradaju od bolesti Black Line, koji uništava ovakve zasade nakon 30-35 godina. Kalem na podlozi domaćeg oraha J.regia može da živi i do 200 godina.

Nakon dva meseca nege u stratifikaciji, kalemi se iznose na polje, gde se neguju još dve godine. Dvogodišnja sadnica se presađuje na parcelu kupca, gde nastavlja da se razvija bez problema sa aklimatizacijom, jer je proizvedena u našoj klimatskoj zoni. Vađenje sadnica i sadnja se obavljaju u vreme mirovanja vegetacije, od kraja novembra do kraja marta. 

Praksa je pokazala da tokom dva meseca nege u stratifikaciji, u procesu prepakivanja i kaljenja sadnica, veliki procenat kalema se izmeša. Kao rezultat, klijent misli da je naručio 2 sorte, a dobije 10 sorti oraha. Iako mukotrpan posao, obeležavanje svake sadnice PVC markerom sorte prilikom samog kalemljenja je jedini način da budemo 100% sigurni da smo vam isporučili pravu sortu. Raznobojni PVC markeri ne trule i ostaju na korenu sadnice i prilikom isporuke kupcima.

Samo vrhunska pedantnost i poštovanje procedura garantuju profesionalizam rasadnika i uspeh vašeg budućeg zasada. Trudimo se, učimo i usavršavamo u inostranstvu. Svakim danom smo sve bolji. Iako se kalemarstvom bavimo već 4 generacije, potpuno novim pristupom poslu, donošenjem savremenih lateralni sorti oraha u Srbiju 2015. godine i stavljanjem na Sortnu listu Ministarstva poljoprivrede, konsalting uslugama dr. A.Valiera, bar 30 godina smo unapredili proizvodnju oraha na ovim prostorima.

Rasadnik Orah Lateral poseduje mladi matičnjak od 130 stabala, uvezenih direktno od autora popularnih lateralnih sorti iz Kalifornije i Francuske. Poređenja radi, najveći rasadnici u regionu imaju maksimalno do 15-20 matičnih stabala. Dok naš matičnjak stasa, pelcere uvozimo iz 30 godina starog matičnjaka u EU. Uz naše sadnice dobijate sertifikate izdate od strane Ministrstva poljoprivrede R. Srbije. Čuvari smo čistog genetskog materijala ovih sorti u Srbiji, što je objavljeno na sajtu Ministarstva.

Nije tajna da se 95% sadnica oraha u Srbiji proizvede od pelcera uzetih napamet, sa proizvodnih zasada, "procenom" sorte po boji kore. Od ranije su poznati problemi turskih farmera koji ponekad dobijaju i do 90% sadnica pogrešnih sorti, a to otkriju tek nakon 4-5 godina. Formiranje matičnjaka od sadnica uvezenih iz Turske je zato vrlo rizično. Mi smo izbrali mnogo skuplje, ali jedino prvilno rešenje - nabavku matičnih sadnica direktno od autora sorti.

Lažni kalem se dobija tako što se sejanac preseče na visini 10 cm od tla, da bi formirao koleno koje imitira mesto kalema. U Srbiji i Bosni, to je tzv. "školovana sadnica". Delegacija naše Poljoprivredne stručne službe je posetila turske kolege i dobila informaciju o postupku kojim se služe njihovi prevaranti. Kora sejanca se zaseče sa 2 paralelna nožića, bez umetanja pupoljka sa matične sadnice. Paralelni zarezi na kori imitiraju mesto kalema.

Postoje dva načina da proverite da li ste kupili obični sejanac. Prvi je cena sadnica, koje zbog komplikovanog postupka kalemljenja oraha ne može a bude niža od 10 €. Drugi je da prepoznate ožiljak od kalemljenja u obliku "munje". Orah nikada ne kupujte na pijacama i vašarima. Uvek insistirajte da dobijete sertifikat, jer nega sadnica do stupanja u rod je i do 20 puta skuplja od same sadnice, pa je ovo pogrešan način da se uštedi.

Mišljenje eminentnih svetskih stručnjaka je da voćne i druge sadnice iz rasadnika treba saditi samo u istoj klimatskoj zoni u kojoj su proizvedene. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Americkih Država (USDA) je napravilo mape 10 zona izmrzavanja tzv. "USDA Plant Hardiness Zone Map", kako bi američki farmeri znali koje biljne vrste smeju da sade, kao i iz kojih zona ne treba da nabavljaju sadni materijal. 

Listopadne voćne vrste u toku zime moraju biti izložene dejstvu relativno niskih temperatura (ispod 7,2°C), da bi u proleće normalno počele vegetaciju i cvetanje. Orah traži 800-1000 hladnih sati, zavisno od sorte. Niske temperature su potrebne da bi se izvršile neophodne promene endogenih inhibitora, kako bi se transformisali u druge materije ili im se smanjila koncentracija. Pri prenošenju biljaka iz područja gde su suviše blage zime u hladnije krajeve, biljka se "zbuni" i počinje da se ponaša nesvojstveno za svoju genetiku.

Orah ne morte da orezujete. To su tzv. ekstenzivni zasadi. Takva stabla daju dosta sitniji plod, a krošnje se brzo spoje i rod prestaje zbog nedostatka sunčevog svetla i oprašivanja. Orezivanjem se uklanjaju nerodne i suvišne grane iz centra krošnje, da bi se hrana iz korena usmerila na rast ploda i obezbedio prolazak svetlosti do nižih grana. Takođe je preporučljivo skraćivanje vrhova grana, kako bi se stumulisao rast bočnih pupoljaka, koji će dati veći broj rodnih grana.

Lateralne sorte oraha daju plod duž čitave grane, omogućavajući često i oštro mašinsko orezivanje. Orezivanje trimerima počinje od 5. vegetacije i radi se svake 3 godine. Tako se stablo obnavlja, dobija se dosta krupniji plod, bez gubitka prinosa u tonama po hektaru, a sprečava spajanje krošnji. Zahvaljujući ovome, došlo se do optimalne gustine sadnje lateralnih sorti oraha i prinos po hektaru je povećan 2-3 puta, u odnosu na tradicionalnu sadnju na rastojanju 10-12 m.

Podrivanje zemljišta na dubini 70-80 cm je obavezna mera rastresanja dubokih slojeva, kojom se stvaraju povoljni uslovi za razvoj kvalitetnog korenovog sistema. Omogućava duboko prodiranje korena i zahvatanje veće površine, pa se postiže njegov snažniji razvoj. Zemljište upija i zadržava veću količinu vode od padavina. Ovom merom se u sloju obrađenog zemljišta stvaraju povoljniji vodni i vazdušni režim zemljišta, a istovremeno aktiviraju mikroorganizmi i niz biohemijskih procesa, što sve doprinosi stvaranju povoljnih uslova za plodonošenje i dugovečnost voća. Rigolovanjem se izbacuju zaostale žile, čijim truljenjem mlade sadnice mogu da se zaraze "truležnicom korena".

Za razliku od prevaziđenog rigolovanja, podrivanjem se ne premeštaju horizonti zemlje i ne uništava korisni ekosistem, koji se formirao u gornjem sloju tla debljine 30 cm. Orah na podrivenom zemljištu daje i duplo veći prinos. Podrivanje je uslov za dobijanje državnih subvencija.

Orah se prve 4 vegetacije orezuje ručno, čime se formira uzgojni oblik krošnje, tj.obezbeđuje se pravilno i ravnomerno razgranavanje. Kod intenzivnih zasada oraha, sađenim na rastojanjima manjim od 10-12 m, kruna se formira u uzgojni oblik tzv. "modifikovane piramide". Takav oblik omogućava kasnije mašinsko orezivanje. Kod poluintenzivnih i ekstenzivnih zasada oraha formira se uzgojni oblik tzv. "vaze". On omogućava bolju razgranatost krune i prolazak svetlosti u njen centar. Kod vaze se u prvim godinama radi povijanje grana kanapima. Sem širenja krošnje, povijanje ubrzava stupanje stabla u rod. 

Greške u formiranju uzgojnog oblika krošnje su nepopravljive. Na ovoj fotografiji zasada u okolini Jedrene u Turskoj, vidimo zanatski idealno orezan orah u formi vaze, ali fatalnu grešku u izboru uzgojne forme za zasad intenzivnog tipa, guste sadnje. Nažalost, zbog ovakvih grešaka je neminovno vađenje čitavih zasada nakon 10-15 godina.

Za orezivanje špalirskih zasada potrebni su trimeri sa radnom dužinom testera od 6 m. Takve mašine kod nas najčešće poseduju putarske organizacije. Postoje kraće verzije trimera, koje moraju da prolaze 2 puta da bi orezale krošnju do visine 7 m. Svaki od ovih trimera zahteva traktor određene težine i snage. Trimeri sa vidijskim diskovima su bolji od makaza, jer mogu da seku grane debljine 7 cm, koliko one narastu za 3 godine. Cene novih mašina su u rasponu 12-35 hiljada evra. Ovakvu hidrauličku mašinu je moguće i samostalno napraviti, a uređaj za upravljanje se može kupiti od proizvođača ovakve opreme. U Evropi je praksa da se ovom uslugom bave pojedinci koji opslužuju voćnjake u prečniku od 100 km. U Srbiji će uskoro biti više ovakvih mašina, jer smo do sada podigli nekoliko desetina intenzivnih zasada oraha, od Vranja do Subotice.

Rasadnik Orah Lateral vrši uslužno orezivanje zasada svojih klijenata. Cena usluge je 250 evra/ha + cena prevoza. 

Ako se desi da crni orah (Juglans nigra) opraši domaći orah (Jugnas regia), dobićete hibridni plod, tzv. Paradoks. On liči na domaći orah, ali se jako teško čisti poput crnog oraha i nije komercijalno interesantan. Da bi smo izbegli ovu situaciju moramo da znamo da polen oraha leti do 500 m, pa na tom rastojanju ne sme da bude stabala crnog oraha. 

Ideja o sadnji crnog oraha je došla od neproverenih glasina da je građa ove vrste drveta jako skupa. Međutim, cena drveta domaćeg oraha J.regia na svetskom tržištu je dva puta veća od drveta crnog. Razlog je veoma dobro organizovna proizvodnja drveta crnog oraha u SAD. Da bi se građa prodala po cenama o kojima slušamo, zasad mora da se sadi sa znanjem, poliva i neguje oko 40 godina, slično zasadu oraha za plod, a idealno pravo stablo mora da ima dužinu 5 m i debljinu bar 40 cm. Kraće rečeno, sadnja domaćeg ili crnog oraha na zapuštenim parcelama je besmislen posao.

U klimatskim uslovima Balkana povremeno se javljaju kasni prolećni mrazevi u drugoj polovini aprila. Mraz od -4ºC može da ošteti list oraha, a cvet i tek zametnuti plod čak i -1ºC. Od lateralnih sorti koje mogu da se gaje ovde, vegetacija prvo počinje kod Chandlera i Tulare. Normalnih godina sa hladnom zimom, ona počinje oko 2 nedelje posle samoniklih oraha, oko 15. aprila, kao kod odomaćenih sorti Šejnovo i Šampion. Pieral Lara kreće oko 1-2 nedelje kasnije i izbegava većinu rizika od mrazeva. Za ekstremno rizične zone tu su sorte Fernor i Novosadski kasni rodni, koje kreću nedelju dana posle Lare.

Međutim, prolećni mrazevi nisu česti na 60% teritorije regiona, ali je kritična dužina vegetacije oraha. Sorte poput Chandlera i Frankuette imaju dugu vegetaciju i završavaju je oko 2-4 nedelje posle ostalih sorti. Za brdsko-planinske regione preko 300 m n.v. ovo može biti fatalno i dovesti do izmrzavanja mladih grana, koje nisu odrvenele pre zime.

Orah voli duboka i plodna tla, mada nije preterano zahtevan, pa se može uzgajati i na zemljištima slabijeg kvaliteta, ali uz slabiji prirast i prinose. Podnosi i kisela (pH<7) i slabo alkalna (pH<7,5) tla. Orah slabo podnosi alkalne soli i na takvim zemljištima teško opstaje. Za plantažni i intenzivan uzgoj oraha potrebno je odabrati duboka i propusna tla, s reakcijom tla pH 6,5-7,0, kao i oko 10 mg fiziološki pristupačnog fosfora P2O5, oko 20 mg kalijuma K2O i oko 3% humusa.

Prva stvar koju treba uraditi pre kupovine zemlje ili pri planiranju zasada je agrohemijska analiza tla. Za orah, analiziraju se dva uzorka, sa dubine 0-30 i 30-60 cm. Analizu možete da uradite preko Poljoprivredne stručne službe u svojoj opštini ili u Institutu za zemljište u Beogradu, u ul. Teodora Drajzera 7. Naglasite da planirate sadnju oraha. Ako je pH vrednost preko 7,5 zemljište nije pogodno za orah. Sve ostalo možete da popravite uz našu stručnu pomoć.

Navodnjavanje kod oraha nije obavezno, sem ako ne želite visoki prinos. Ekstenzivni zasad terminalnih sorti oraha selekcije Rasna, sađen na 10x10 m, star 12 godina, bez navodnjavanja daje prinos od 1 t/ha oraha u ljusci. Isti takav poluintenzivni zasad uz navodnjavanje i đubrenje rodi 2 t/ha. Orahu treba oko 30% više vode od zasada jabuke, pa uvek računamo da intenzivnom zasadu oraha u punom rodu, sa prinosom 4-6 t/ha, treba protok vode 0,8 l/s po hektaru. Bez prisustva vode na parceli ne planirajte ambiciozni zasad.

Tokom prve 3 godine orah je moguće navodnjavati sistemom kap-po-kap zbog uštede vode, jer je površina korenovog sistema još uvek mala. Od 4. vegetacije polivanje u evropskim klimatskim uslovima se vrši mikro-rasprskivačima, koji ne smeju da kvase stablo. Sistem kap-po-kap pokriva samo 5% površine korenovog sistema, dok mikro-rasprskivač pokriva više od 50%.

Važno je shvatiti princip da se iz zasada oraha sem ploda ništa ne iznosi. Ne praktikuje se sadnja nikakvog lešnika, kajsije, pasulja, sena, spaljivanje lišća i granja, ispaša ovaca itd. Ovca brsti travu i najveći deo hranljivih materija se iznosi iz zasada kroz mleko, meso, kosti i vunu, a mali deo ovca vrati kroz stajnjak. On se pretvara u humus tokom 3-4 godine, te se organska materija za razliku od malčiranja sporo unosi u tlo.

Po pravilima struke međured se malčira. Tako se tlo obogaćuje humusom i nema potrebe za mehaničkom obradom zemlje plugom, tanjiračom ili frezom, da se ne bi stresirao koren oraha. Žilice se nalaze na dubini od svega 6 cm. Iz zasada se iznosi samo plod i da bi se to nadoknadilo određena količina mikroelemenata mora da se unese veštačkim đubrivom. Prema rezultatima folijarne analize orah se u proleće se đubri azotom (KAN), a u decembru fosforom i kalijumom. Ostali mikroelementi se dodaju folijarnom prihranom.

Nakon stupanja u rod orah više ne sme da se đubri stajnjakom. Plod oraha se skuplja sa tla, a ne sa stabla kao kod drugih vrsta voća. U slučaju prisustva stajnjaka na tlu, plod oraha se lako zarazi bakterijom Escherichia coli i smim tim nije pogodan za ljudsku upotrebu i prodaju. Eventualno je moguće uneti glistenjak, koji nije zarazan, prerađen je od strane glista i biljka može odmah da ga iskoristi.

Organsko đubrenje oraha vrši se putem malčiranja i pretvaranja organske materje (lišća, slame, grančica) u kompost i na kraju - u humus. Mladi voćnjaci se kose oko 10 puta u sezoni, a stariji 4 puta. Trava se malčira, kao i granje posle mašinske rezidbe. Pod malčem se aktiviraju mikroorganizmi i fauna zemljišta (gliste, puževi, glodari) koja ga koriste za hranu i postupno obogaćuju tlo humusom, popravljaju mu strukturu do dubine 1,5 m. Tlo postaje rastresito i bogato humusom. Na ovakav način je u stepama prirodnim putem nastao černozem. 

Hemijska zaštita oraha nije obavezna. Pitanje je samo koliki procenat ploda će biti sačuvan do berbe? Svaki orah je podlo\an bolestima i napadima štetočina. Sorte kasnije vegetacije delimično izbegavaju zarazu bakteriozama. Izolovana stabla na međama njiva su manje podložna prenošenju zaraza, nego orasi u zasadu koji se nalaze blizu jedan drugom. Zaražena stabla mogu da izgube i preko 50 posto ploda, a mlada stabla prestaju da se razvijaju. Ako do zaraze dođe, ona se dugo i teško leči. Zbog toga se hemijska zaštita oraha bazira na doktrini preventivne zaštite. Savremeni zasadi oraha se preventivno tretiraju 7-10 puta godišnje. 

Rasadnik Orah Lateral svojim klijentima daje program preventivne hemijske zaštite oraha, razrađen od strane prof.dr. Marka Injca i kompanije Chemicals Agrosava. Naš savet je da svaki ozbiljniji zasad mora da ima svog agronoma zaštitara koji regularno obilazi zasad, na vreme reaguje i određuje adekvatno lečenje.

Tradicionalne, terminalno rodne sorte oraha, dolaze u fazu punog roda tek oko 15. godine. Zbog toga, stručnjaci u Istočnoj Evropi su ranije preporučivali kombinovanu sadnju sa drugim voćnim vrstama koje prorode ranije. Kod nas su preporučivali kajsiju i lesku, a u Rumuniji i Ukrajini šljivu. One su kraćeg veka, pa bi ih nakon 15 godina iskrčili i ostavili orah. Ova doktrina je delovala pragmatično, jer mnogi nisu bili spremni dugo da čekaju na povratak novca. Međutim, sem slabijeg napretka oraha, praksa je pokazala da prilikom vađenja sadnica iz međureda delovi korena i žilice, koji su isprepletani sa orahovim, trule još 12 godina. Pojavljuje se bolest - truležnica korena. Orah boluje, list žuti i prinos opada. Isti problem nastaje kada se orah greškom zasadi pregusto, pa se vadi svaki drugi red.

Problem je rešila pojava lateralno rodnih sorti oraha, koje ozbiljniji prinos daju već od četvrte, a puni rod od osme vegetacije.

U savremenim zasadima lateralnih sorti oraha najniže grane krošnje se formiraju na visini 1-1,2 m. Ona omogućava da stablu priđe tresač. Cilj je ostaviti grane što niže da bi orah što pre stupio u rod. Jedno francusko istraživanje je pokazalo da se kod oraha odlaže početak roda plantaže za godinu dana sa svakih 20 cm rastojanja od zemlje do najniže rodne grane. Odnosno, ako bi smo formirali krunu tako da deblo bude visoko 2 m odložili bi smo početak roda plantaže za 5 godina. Kod sadnje oraha za drvo na prodaju treba čekati 35-40 godina. Taj isti novac je moguće zaraditi od ploda za 1-2 godine. 

Praktično, nasuprot doktrini koja je propagirana kod nas pre 30-40 godina, nije racionalno kombinovati proizvodnju ploda i drveta na istoj plantaži.

Sa povećanjem nadmorske visine smanjuje se temperatura vazduha. Zbog toga je na većim visinama cvetanje i sazrevanje plodova kasnije. Početak vegetacije kasni 1-3 dana na svakih 100 m nadmorske visine, pa su u višim predelima pogodne samo sorte sa kratkom vegetacijom. Nadmorska visina je ograničavajući faktor više u severo-zapadnom delu, nego na jugu Srbije. Orah kod nas može da se gaji na nadmorskim visinama i do 1100 m, ponegde čak redovno plodonosi, ali obično iznad do 800 m prinosi oraha su neredovni, plodovi su sitniji, a često nema nikakvog roda. Stabla oraha rastu ali ne rađaju. Najpre proverite rađaju li samonikli orasi u okolini vaše parcele.

Ekspozicija može uticati jače ili slabije na proizvodnju oraha. Na većim nadmorskim visinama i geografskim širinama pogodnije su južne ekspozicije i obrnuto, manjak nadmorske visine i geografske širine pružaju povoljnije uslove za gajenje oraha.

Organska proizvodnja ima svoje pobornike i svoje tržište, gde se proizvodi prodaju po višim cenama. Praktično polovina oraha koji se u Srbiji danas proizvodi ekstenzivno ili skuplja u šumama, mogla bi da se podvede pod kategoriju organskog oraha. Kako bi bio ponuđen kupcima organske hrane, proizvodnju i parcele na kojima se orah gaji treba prvo sertifikovati.

Najveći nedostatak organskih zasada oraha je niska produktivnost, zbog zabrane korišćenja veštačkih đubriva u tehnologiji organskog uzgoja. Sa druge strane, orah ne sme da se đubri stajnjakom, jer se plod skuplja sa tla i lako se zarazi bakterijom E.Coli. U praksi, uz istu količinu uloženog rada u organskim zasadima oraha u Italiji, postiže se prinos od 1 t/ha suvog oraha u ljusci, dok je prinos kod neorganske proizvodnje oko 4,5-6 t/ha. Ovakva proizvodnja nema smisla bez ozbiljnih državnih subvencija, koje bi pokrile razliku od 10-tak hiljada evra po hektaru.

Orah se redovno skuplja tokom dve nedelje, a zatim se ostatak otrese. Skupljanje oraha na zasadima do 10 ha moguće je pomoću ručnih rolo-mreža, gde jedan čovek može da sakupi oko 60 kg na sat. Na većim zasadima orah skupljaju specijalne mašine sa metlicama. Usisivači koji se koriste za lešnik nisu pogodni za orah. Plod oraha ne sme da leži na zemlji više od 24 h (u kišnom periodu) do 48 sati (u vreme bez padavina). U suprotnom jezgro počinje da tamni i pojavljuje se buđ koja stvara otrovne Aflatoksine. To je glavni razlog zašto se orah skupljen u seoskim domaćinstima ne prodaje u našim supermarketima, već se obično uvozi. Pored brzog skupljanja, orah odmah ide na pranje i sušenje u silosima sa toplim vazduhom, a zatim na kalibraciju. Na temperaturi do 41ºC suši se 24-36 h, do 8% vlažnosti. Na taj način dobijamo orah prve klase, koji zadovoljava sve standarde, može da ide u izvoz i supermarkete. Sušenjem na promaji dobijamo orah tamnijeg jezgra i niže cene.

Kod intenzivnih, špalirskih zasada znanja su daleko skuplja od samih sadnica. Ako ste sadnice kupili u običnom rasadniku, nemojte da sadite na rastojanjima manjim od 12 m, jer nećete doći do očekivanog prinosa. Par grešaka u startu i sva dalja ulaganja su besmislena.

U saradnji sa našim  partnerom dr. Albernom Valierom, najvećim evropskim stručnjakom za orah, obezbeđujemo vam konsalting prema italijanskoj tehnologiji. Dr. Valier je tokom tri decenije prilagodio američku tehnologiju evropskim klimatskim uslovima i postiže izvrsne prinose oraha krupnog ploda, poput onih iz Kalifornije i Čilea. Svojim klijentima obezbedjujemo besplatni konsalting oko određivanja optimalne vodeće sorte i oprašivača, projekat zasada, konsultacije oko pripreme zemljišta, sadnje i nege zasada u narednim godinama, do stupanja i puni rod. Svakog septembra organizujemo posetu krupnim zasadima u Italiji, a u oktobru i martu celodnevne seminare na našem oglednom zasadu u Srbiji.

Čendler se u Turskoj uzgaja tek 10 godina. Ne poseduju tehnologiju uzgoja, već gustinom sadnje imitiraju ono što su videli na internetu, a zasade neguju tradicionalnim metodama. Smatraju da mašinsko orezivanje nije neophodno, iako sa njim mora da se krene od 5. vegetacije, da bi se grane formirale oblik žive ograde. Zastarelim metodama navodnjavanja ne obezbeđuju orahu dovoljno vode, pa je plod sitniji i jeftiniji. Pogrešno formiraju uzgojni oblik krune i često sade na rastojanjima manjim od 7m, tako da je prolazak mašina onemogućen. Naknadne ispravke ovih grešaka nisu moguće. Po proceni stručnjaka, zasadi Čendlera u Turskoj će morati da se vade nakon 15 godina.

Italijanska tehnologija uzgoja oraha prati najnovija dostignuća u svetu. Zasad dr. Valiera na 47 ha je ogledno dobro kalifornijskog univerziteta UC Davis za Evropu. Svoje klijente učimo kako dobiti visok prinos i skuplji, krupniji plod. Spremamo ih za izvoz na tržišta EU.

Visokorodne lateralne sorte su se na ovim prostirima pojavile 2013. g., ali turske sadnice nisu dugo živele. Od 2015. počeli smo da ih kalemimo i mi. Uvezli smo nekoliko novih lateralnih sorti kasnijeg početka vegetacije, i registrovali ih na sortnoj listi Ministarstva poljoprirede, čime smo omogućili da se i za ove sorte dobijaju subvencije. Prvi zasadi lateralno rodnih sorti oraha sa srpskim sadnicama podignuti su 2017. godine na oko 30 ha. Sledeće godine zasađeno je još oko 100 ha, a svake godine površina pod ovim sortama se duplira. Uz kvalitetnu negu i naš konsalting, sadnice lepo napreduju. U prvoj vegetaciji nakon sadnje na većini sadnica se pojavljuje po 2 ploda, a u drugoj vegetaciji po 5-6 plodova. Plod se skida tokom prve 3 godine. Prvi značajni rod očekujemo u 2021. godini.

Posetite nas. Pokazaćemo vam naš ogledni zasad sorti Pieral Lara, Chandler i Tulare, podignut u jesen 2017. na površini 8 ha.

Evropa godišnje uvozi 100.000 tona oraha. Srbija takođe ima deficit oraha, posebno onog koji zadovoljava sanitarne propise i sme da se prodaje u marketima. Naše tržište traži isključivo jezgro oraha, a evropsko kupuje i orah u ljusci i jezgro, u odnosu 45:55%. Međunarodno poznate sorte mogu da se izvezu u ljusci, jer je kvalitet poznat. Domaće sorte i samonikli orah se izvoze samo kao jezgro, po nižim cenama. Orah u ljusci se kalibriše u 4 kategorije i prodaje po 1,5-6 €/kg. Nekalibrisani se prodaje po ceni najsitnijeg. Orah iz monosortnih zasada postiže daleko bolju cenu. Jezgro se takođe deli na 4 klase kvaliteta. Jezgro Čendlera 1. klase (80% polutki) iz Kalifornije na veliko košta 10-11 €/kg, a jezgro mešanih sorti iz Ukrajine 5-7 €/kg.

Rasadnik Orah Lateral od svojih klijenata otkupljuje sušeni orah u ljusci sorti: Pieral Lara, Chandler, Tulare i Fernor. Cilj je isporučiti robu kupcima do kraja oktobra, dok ne stigne orah iz Kalifornije.

Naši i istočnoevropski stručnjaci su pre 30-40 godina propagirali doktrinu sadnje 7-10 sorti oraha na istoj parceli, kako bi se diversifikovali rizici od mrazeva, loših uslova oprašivanja i bolesti. Ta doktrina je bila bazirana na zdravoj logici i iskustvu sa šumskom populacijom oraha. Međutim, nikakavog iskustva u plantažnoj proizvodnji oraha kod nas nije bilo, niti su naši naučnici poznavali svetsko tržište oraha i njegova pravila. 

Savremeni zasadi oraha u svetu su monosortni. U monosortnom zasadu se dozvoljava prisustvo do 10% ploda oraha drugih sorti, od oprašivača. Plod oraha jedne sorte ima skoro duplo veću cenu od oraha skupljenog na međama i u šumama, ili onog proizvedenog u zasadima mešanih sorti. Takav plod je različite boje, krupnoće i ukusa. Zbog niže cene, takav orah se uglavnom izvozi na "baklava" tržišta poput Biliskog Istoka, Turske i Kosova, koja ne mogu mnogo da plate, pa im boja i drugi kvaliteti jezgra nisu prioritetno važni.

Orah u ljusci pokriva 35-40% svetskog izvoza ove voćne vrste. Kao takav se duže čuva i traži na tržištima Evrope, gde je običaj da se orasi krckaju za božićnom porodičnom trpezom. U Italiji, Francuskoj i Španiji uglavnom se prodaje u ovakvom obliku. Orah u ljusci evropski farmeri prodaju na veliko, po ceni 1,5-6 €/kg, zavisno od kalibracije. Kalibar sitniji od 32 mm uglavnom ide na krckanje, zbog niže cene. Ne traži skladištenje, nakon pranja, sušenja i kalibrisanja odmah se isporučuje tržištu, tokom oktobra.

Orah traži skladištenje na temperaturi 2-4ºC, i u takvim uslovima može da se čuva do 2 godine. Pre toga se nakratko zamrzava do temperature -16ºC, da bi se ubile larve insekata, koje eventualno mogu da se nađu u jezgru. Na temperaturi višoj od 30ºC orah užegne u roku od 45 dana i kao takav je kancerogen. Da bi ste tržištu isporučivali jezgro, morate da imate propisne uslove za skladištenje.

Orah Lateral DOO je prvi rasadnik u Srbiji koji je 2014. počeo sa proizvodnjom sadnica oraha sorti Čendler, Pieral Lara i Tulare i dobio prve sertifikate ovih sorti izdate od našeg Ministarstva poljoprivrede. Doneli smo najinteresantnije lateralno rodne sorte oraha u Srbiju i 2016. ih uvrstili na sortnu listu Ministarstva. Rasadnik Orah Lateral je čuvar čistog genetskog materijala ovih sorti za Srbiju.

Svojim kupcima dajemo fitosanitarne i sertifikate sorti, kao i svu dokumentaciju potrebnu za ostvarivanje prava na državne subvencije za voćne zasade. U skladu sa aktuelnim propisima, koje možete proveriti na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju pravo na povraćaj 40-50% novca uloženog u kupovinu sadnica, podrivanje, kolje i sistem za navodnjavanje. Sva plaćanja moraju da budu izvršena sa računa gazdinstva ili privatnog računa nosioca gazdinstva.

Poslednjih 15 godina došlo je do značajnih naučnih otkrića o izuzetnim lekovitim svojstvima ove voćne vrste, čije redovno konzumiranje pomaže u slučaju bolesti srca i krvnih sudova, povišenog holesterola, raka debelog creva, gojaznosti, dijabetesa itd. Od tada, potrošnja svežeg oraha u svetu raste brže nego proizvodnja, pa iako se površine pod orahom šire, cena je svih ovih godina u blagom porastu.

Tome doprinosi i podatak da orah uspeva na samo 7% površine zemljine kore, a konzumiraju ga svi. Evropa ima godišnji deficit od preko 100.000 tona jezgra oraha. Najveći proizvođači oraha, poput Italije, Španije, Francuske, Turske i Kine ne zadovoljavaju ni sopstvene potrebe. Italija, na primer, iako evropski lider u savremnoj tehnologiji proizvodnje oraha, čak 70% potrošnje oraha obezbeđuje iz uvoza. Srbija ima odlične klimatske uslove za proizvodnju oraha, a svake godine uvozi nekoliko desetina tona iz Ukrajine i Rumunije.

Planiranje krupnih zasada je odgovoran posao. Od toga zavisi 70% uspeha plantaže. Analiza zemljišta, izbor sorti, projektovanje, popravljanje i pravilna priprema zemljišta za sadnju traže dosta vremena. Ugovaranje proizvodnje sadnica za takve zasade takođe mora da se planira na vreme. Sadnice u prvoj klasi često se rasprodaju i po godinu dana unapred. U jesen, pred sadnju, nude se uglavnom sadnice druge klase ili sumnjivog genetskog porekla, često i nekalemljene, već samo prekraćene 10 cm iznad tla, kako bi koleno imitriralo mesto kalemljenja.

Mi počinjemo sa sklapanjem ugovora 2 godine pre isporuke sadnica. Za to vreme vas savetujemo kako da pripremite zemljište i edukujemo na seminarima u Srbiji i Italiji. Samo tako možete biti sigurni da ćete dobiti kvalitetni sadni materijal 100% proverenog genetskog porekla.

Ako planirate ozbiljniji zasad, pošaljite nam podatke o parceli na kojoj planirate sadnju oraha - katastarsku opštinu i broj parcele. Na osnovu toga ćemo preporučiti optimalnu sortu, tehnologiju i rastojanje za sadnju, odrediti količinu sadnica i poslaćemo vam detaljnu ponudu.

Nakon sklapanja ugovora odmah počinjemo sa konsaltingom. Šaljemo vam spisak koraka koje treba da preduzmete u pripremi sadnje i sva potrebna uputstva. Proveravamo rezultate agrohemijske analize tla i po potrebi korigujemo savete za popravljanje. Možete besplatno da prisustvujete našim edukativnim seminarima u Srbiji i Italiji, gde praktično učimo o orezivanju, uzgoju, berbi i obradi ploda oraha na najsavremenijim zasadima dr. Alberta Valiera.

Posetite nas. Pokazaćemo vam najveći rasadnik oraha u ovom delu Evrope, a posetićemo i ogledni intenzivni zasad lateralnih sorti, površine 8 ha, podignut u jesen 2017. Dobro došli!